Jedna primavera u Barseloni. Upravo tako bi na španskom mogla nazvati tri prolećna dana koja sam provela u glavnom gradu Katalonije. Od Sagrada de Familije, plaže Barseloneta, preko brda Monjuic, pa sve sve do čarobnog Gaudijevog parka, Barselona ostaje dugo u sećanju.
Na jednom od brda Barselone nalazi se čarobni svet. Tako bi opisala park Guelj u kojem stubovi podsećaju na stabla, kamene galerije na pećine i hiljadu komadića u različitim bojama koje krase talasaste klupe nastale iz mašte Antonija Gaudija. Sa njih se pruža pogled na čitavu panoramu Barselone, a u daljini se može videti i Sredozemno more.
Aleksandra Cukavac
Sa šarene, talasaste terase Parka Guelj, Barselona se otvara kao na dlanu, dok se iza gradskih krovova nazire plavetnilo Mediterana.
Na oblikovanju klupe i njenoj dekoraciji značajnu ulogu imao je i arhitekta Žozep Marija Žužol (Josep Maria Jujol), Gaudijev saradnik. Klupa je završena 1914. godine.
Prema prvobitnim pravilima, kuće su morale biti tako raspoređene da jedna drugoj ne zaklanjaju pogled na more i ne oduzimaju sunčevu svetlost. Na svakoj parceli bilo je dozvoljeno izgraditi objekat na najviše jednoj šestini površine. Umesto da potpuno preoblikuje teren, nastojao je da očuva postojeća stabla maslina i rogača.
Prilikom sadnje novih biljaka birao je mediteranske vrste kojima nije potrebno mnogo vode. To je bio deo njegovog pristupa povezivanju arhitekture i prirodnog okruženja. Park Guelj, jedno od najpoznatijih dela Antonija Gaudija, zapravo je nastao iz neuspelog pokušaja da se izgradi luksuzno naselje za bogate stanovnike Barselone. Od planiranih šezdeset kuća podignute su samo dve, a ono što je trebalo da bude privatna rezidencijalna četvrt vremenom je postalo jedno od najprepoznatljivijih mesta u gradu.
Možda upravo u tome leži njegova posebna čar. Ono što nije uspelo da postane naselje, postalo je umetničko delo.
Aleksandra Cukavac
Ono što je zanimljivo, Gaudi je i sam živeo u parku. On se 1906. godine preselio u jednu od kuća izgrađenih na prostoru budućeg parka. U njoj je živeo sa ocem i nećakom. Tu je proveo gotovo dve decenije, sve do 1925. godine, kada se preselio bliže svom najvećem životnom projektu, bazilici Sagrada familija. Njegova nekadašnja kuća kasnije je pretvorena u muzej, otvoren 1963. godine. Zanimljivo je da kuću u kojoj je Gaudi živeo nije projektovao sam Gaudi, već njegov saradnik Francesc Berenguer.
Park Guelj je 1984. godine uvršten na UNESCO listu svetske baštine, zajedno sa drugim značajnim Gaudijevim ostvarenjima. Prostire se na približno 12 hektara i predstavlja jedan od najznačajnijih primera katalonskog modernizma.Njegova posebnost nije samo u arhitekturi već i u načinu na koji su povezani umetnost, pejzaž i urbanizam.
Opojan miris vodio me je do ljubičasto-zelenog polja i bila sam fascinirana kada sam otkrila ovaj skriveni kutak u parku.
Posebnu pažnju privlači Hipostilna dvorana sa 86 masivnih stubova koji podupiru čuvenu terasu Parka Guelj. Pogled mi se zadržava na neobičnom plafonu ukrašenom šarenim mozaicima, još jednom detalju koji otkriva svu raskoš Gaudijeve mašte.
86 stubova Hipstoline dvorane
Detalj iz Hipostilne dvorane
Aleksandra Cukavac
Gotička četvrt (Barri Gòtic) najstariji je deo Barselone i u njoj je ispisana istorija ovog grada. Ono što je čini posebnom jeste mreža uskih, krivudavih uličica, kamenih trgova, srednjovekovnih palata i gotičkih crkava. Za razliku od širokih bulevara modernog dela Barselone, ovde se na svakom koraku oseća atmosfera nekog drugog vremena.
Prolazim tuda. Iz osunčanih delova grada, kroz uske kamene ulice. Visoke fasada zaklanjaju sunce, a iza svakog ugla otvara se jedan deo trga, krajolik uokviren kamenom koji gledam kroz male otvore.
Ova četvrt nije samo turistička atrakcija. Na njenom centralnom trgu Plaça de Sant Jaume i danas se nalaze sedišta gradske vlasti i katalonske vlade. To znači da prostor koji je bio političko središte još u rimsko doba ima važnu ulogu i u savremenoj Barseloni.
Pre više od 2.000 godina Rimljani su na ovom prostoru osnovali naselje Barcino, iz kojeg se razvila današnja Barselona. U Gotičkoj četvrti još se mogu videti ostaci rimskih zidina i stubovi nekadašnjeg Avgustovog hrama.
Mistično mesto u kojem vreme kao da je stalo.
Catedral de la Santa creu i Santa Eulaila u Gotskoj četvrti
Iako je Sagrada Familija jedan od najprepoznatljivijih simbola Barselone, ona se ne nalazi u Gotičkoj četvrti, već u četvrti Ešample (Eixample), poznatoj po širokim avenijama i modernističkoj arhitekturi.
Za razliku od ovog dela grada, Gotička četvrt (Barri Gòtic) predsatvlja stari duh Barselone. Njene uske kamene ulice, skriveni trgovi i srednjovekovne građevine čuvaju atmosferu nekih davnih vremena i otkrivaju sasvim drugačije lice katalonske prestonice.
Katedrala Sagrada Familija čija je obnova završena ove godine
I stižemo do Monžuika, brda koje je visoko oko 177 metara i smešteno na jugozapadnoj strani Barselone, iznad gradske luke. Na Monžuiku se nalazi Olimpijski stadion, na kojem je 1992. godine održana ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Barseloni, koje su bile prekretnica u savremenom razvoju grada.
Na njegovim padinama nalaze se botaničke bašte, parkovi, muzeji i Nacionalni muzej umetnosti Katalonije, smešten u monumentalnoj Nacionalnoj palati. Takodje ovde se nalazi i tvrđava Monžuik izgrađena je na mestu nekadašnje osmatračnice. Prvo utvrđenje podignuto je 1640. godine, dok današnji izgled uglavnom potiče iz XVIII veka.
Daleko od gradske vreve, među borovima, palmama i uređenim vrtovima, Barselona se odavde otkriva u drugačijem svetlu, sa lukom i beskrajnim plavetnilom Mediterana u pozadini.
Sa Monžuika se pruža pogled i na istoimenu tvrđavu, čiji kameni bedemi, okruženi raskošnim zelenilom, čuvaju uspomenu na burnu istoriju Barselone.
Istoimena tvrdjava na brdu Monžuik
Vraćam se ka centru grada i stižem do kuće pod nazivom Casa Batlló (Kuća Batljo), a poznata je i kao Casa dels Ossos, odnosno „Kuća kostiju“.
Passeig de Gràcia
Nalazi se na čuvenom bulevaru Passeig de Gràcia, na broju 43, u samom srcu Barselone. Ovo je jedno od najmaštovitijih ostvarenja Antonija Gaudija. Najfascinantniji detalj mi je onaj da komadići keramike kojima je prekrivena menjaju boju kluće u zavisnosti od sunčeve svetlosti.
Unutrašnjost zgrade obiluje oblicima koji podsećaju na talase, školjke i morske vrtloge. Međutim zbog kamenih stubova koji podsećaju na kosti , balkona koji izgledaju kao maske za lice ili lobanje, prozora sa nepravilnim oblicima, krovovima koji podsećaju na leđa zmaja, građevina je dobila nadimak „Kuća kostiju“. Gaudi nikada nije ostavio konačno objašnjenje simbolike fasade, pa ona i danas podstiče različita tumačenja.
Krećem dalje ka najpoznatijom plaži u Barseloni, čuvenoj Barseloneti. Tu me oduševljava više stvari. Zgrada u obliku ribe sa zlatnom fasadom, restorani na obali sa ukusnim morskim specijalitetima po veoma povoljnim cenama, veliko šetalište duž morske gde lokalci i turisti trče i voze bicikl, kamene žute grede koje ulaze u more i daju pomalo mističan element za umetničku fotografiju. Iako je sezona tek pred nama i morska voda još uvek nije za celodnevno kupanje, mnogi posetioci su rešili da u nju uđu. Međutim, prava čar Barselone u maju je dugo sedenje na pučini, meditacija i pogled na beskrajni horizont. I onaj predivan osećaj kada znaš da najbolje tek dolazi.
Barseloneta
Aleksandra Cukavac
